film

Filmski krožek prirejata Retrovizor in Delavsko-punkerska univerza v sodelovanju s Klubom Gromka

Prvi semester: Das Unheimliche

Kaj imajo skupnega hudobno bolščanje praznih hotelskih hodnikov v filmu The Shining, skrotovičene obrazne poteze mlade Linde Blair v Izganjalcu hudiča, nezemska zamaknjest Rutgerja Hauerja v Iztrebljevalcu, sladkobna servilnost androidnih gospodinj v Stepfordskih ženah, popevkarsko duhovičenje ljudožerske rastline Audrey II v Mali prodajalni groze in s soncem obsijano ter z nostalgičnimi popevkami obsuto gozdarsko mestece v Modrem žametu?

Občutja, ki jih doživljamo ob teh zvokih in podobah, zajema koncept das Unheimliche, ki ga je po predlogi Ernsta Jentscha podrobneje obdelal Sigmund Freud. Freudu že etimološki pretres besede heimlich razkrije neko bistveno notranjo napetost – heimlich nikakor ne implicira zgolj varne, ognjiščne domačnosti, pač pa tudi zadrto, zastirajočo, skrivnosti varujočo zasebnost. In v tej preteči razsežnosti domačnega najdemo vse tisto, česar občutenje Jentsch in Freud uvrščata v pojem das Unheimliche. Gre torej za posebno vrsto ne-domačnosti, namreč za srhljivo ne-domačnost, vpeto v nekaj, kar sicer jemljemo za samo po sebi umevno.

Prostori, katerih navidezna praznina je zastrupljena z vednostjo o prežečih zlih duhovih, človeški obraz, popačen s potezami, ki jih ne bi smel imeti, sámo človeško bitje, ki je morda le navidez človeško in le pogojno živo, nerazumen predmet, ki mu je nekaj vcepilo inteligenco, ter bukolično okolje, katerega spokojnost je predobra, da bi bila resnična – vse to so odlični katalizatorji občutja ne-domačnega v filmu.

Drugi semester: Klasični vestern

Vestern, kot vedo povedati vsi, je že dolgo mrtev in pokopan, četudi se občasno vrača kot užaloščena prikazen, ki zahteva svojo krvno dajatev. Pokopan je, kot se zdi, med ostalimi anahronizmi povojne modernosti, globoko v zgodovini žanra in popularnega spomina. Kaj si lahko potemtakem obetamo od brskanja med njegovimi ostanki? Diagnoza njegove smrti je znana: ko se vestern sredi 60. let prebudi v vietnamsko vojno, je njegova utopična vizija preteklosti razkosana, da bi odrazila nujnosti aktualnega. Odtlej je »novi vestern« obsojen na spiralno zažiranje v lastno bit: na prebijanje alegoričnih meja, obračunavanje s simbolnimi očeti, obračanje nevidnih in spregledanih žepov – zgodovine svojih žrtev (indijancev) in statistov (žensk in manjšin).

A filmski krožek tokrat zanima zgolj klasični vestern, tisti nepovratno pokopan žanrski korpus torej, ki prosperira v idealnih razmerah povojnega pax americana. Vestern torej, ki ga je Bazin razglasil za prvinski ameriški žanr, za oportuno srečanje med mitologijo in izraznimi sredstvi filma – tako rekoč za naravno stanje same filmske podobe. Vestern, ki ga odločilno zaznamuje neskončna medigra Naravnega in Kulturnega, Vzhoda in Zahoda, agrarnega in industrijskega, nomadskega in sedentarnega, surovega in kuhanega. Tisti vestern, ki neskončno poustvarja trenutek, ko v romantično občutenje pokrajine ter njenih bitij vstopa režim Zgodovine, ko se prične vzgoja in kultivacija »deviške zemlje«, ko se piše pripoved o osnovanju skupnosti, formiranju naroda, Bildungu mejaškega posameznika in njegovi udomačitvi v ruralno občestvo.

V takšni luči se klasični vestern kaže kot ideološki monolit konzervativne, patriarhalne, bele Amerike. A zgovorne razpoke srečamo že, če se posvetimo njegovemu gibalu, konstitutivnemu nasilju, ki spremlja večno pripoved o transformaciji naravnega stanja v (nič manj utopično) družbeno. Če nasilje v tipičnem vesternu navadno sledi mehaničnemu nareku žanrske naracije, pa v delih nekaterih avtorjev postane odtujena in presežna figura, posledica zgodovinskih družbenih razmerij in ne le učinek spektakla. Prežeči, freudovsko intonirani vesterni Anthonyja Manna in Nicholasa Raya, denimo, nasilje pogosto utelesijo v dvojni podobi: v prvem planu množice, ki na vislicah udejanja črko Zakona, hkrati pa tudi v drugem planu indiferentne Narave, ki se nad družbeni univerzum vzpenja kot simptom nelagodja, celo krize posameznika, kot »mineralna« prisotnost, ki obsede in zamegli percepcijo akterja in njegovega gledalca.

Prav tovrstni poudarki in simbolne operacije, ki jih srečamo pri največjih avtorjih vesterna (Ford, Mann, Boetticher, Daves, Ray, Fuller, Hawks, Lang, Walsh, King, Wellman, Dwann, Sturges, Aldrich ...) naznanjajo tudi resnično zgodovino ameriškega Zahoda. Pri tem gre nemara prav za tisto »etično zgodovino«, ki jo Deleuze sintetizira preko treh Nietzschejevih predlogov za branje zgodovine 19. stoletja: monumentalne, antikvarne in kritične. Prva je »zgodovina učinkov«, ki se v vesternu kaže kot sosledje dogodkov bibličnih razsežnosti (kultiviranje dežele in formiranja naroda), druga je »zgodovina oblik« in rekonstrukcija časa (ta tvori ikonografski inventar samega žanra), tretja pa na kar najbolj silovit način razkriva lastne vzroke in nujnosti – zgodovina torej, ki jo vestern paradigmatično prepušča posamezniku, a jo zna hkrati v kritičnih trenutkih razgrniti v univerzalno načelo. Njeno evolucijo, podobno kot tudi mnogo drugega, kar določa vestern, utelešata dva Johna Forda: njeno počelo predstavlja Poštna kočija (Stagecoach, 1939), kjer se vse tri zgodovine zlijejo v eno, njen epitaf pa Mož, ki je ubil Liberteya Valancea (The Man Who Shot Liberty Valance, 1962), kjer je pod vprašaj postavljena že sama »resnica« in možnost zgodovine, z njo pa tudi tudi mitologija samega žanra.

A če nasilna narava odreja »resnost« in določeno »tragedijsko« dimenzijo vesterna, je na drugi strani s svojo brezmejno geografijo in razredčeno časovnostjo, z svojim nenehnim začenjanjem in postajanjem, ki odreja določeno uniformnost, a tudi formalno inventivnost, vestern žanr čistega ludizma (na določen način lahko to dimenzijo vesterna spremljamo že od samega začetka: Edwin S. Porter, ki leta 1903 poskrbi za enega prvih artefaktov žanra, The Great Train Robbery, svojo lastno stvaritev že dve leti kasneje prevrača na glavo v The Little Train Robbery). Kot Janus ima vestern dve obličji, ki nosita poteze resnega in ludističnega, težo zapisane zgodovine in hkrati neštete scenarije njenega udejanjenja. »Narediti vestern je«, kot ugotavlja Raymond Bellour, »vedno znova vstopiti v igro ponavljanja, vedno znova začeti z Zgodovino in s filmom po ameriško«. Naj bo torej tudi moto gledanja klasičnega vesterna prav to: ponovni začetek filma in (njegove) Zgodovine.

Nosilci seminarja: Sabina Autor, Nil Baskar, Matjaž Ličer, Jurij Meden in Dušan Rebolj
Začetek: 20. oktober 2008 ob 19. uri
Termin: Vsak drugi ponedeljek, ob 19. uri, Klub Gromka – Metelkova mesto, Ljubljana

PONEDJELJAK / 19. 5. 2008.
15.30-17.00 Filozofski fakultet, Dvorana D-3
u suradnji s Diskrepancijom
Frank Furedi
Pravila straha u 21. stoljeću
(na engleskom jeziku)
Sažetak predavanja: U predavanju će biti riječi o proizvodnji straha, tema kojom se Furedi bavi još od 90-ih godina, a koju je zaokružio svojom najnovijom knjigom Invitation to Terror, pokazujući kako »politika straha«, posebice nakon 11. rujna, stvara atmosferu u kojoj se građani iracionalno boje nepoznate prijetnje. U svojoj posljednjoj knjizi Furedi pokazuje kako se danas najvećom prijetnjom smatra terorizam, a pritom dekonstruira »kulturu straha«, pokazujući da su veoma slični obrasci »strahovanja« postajali i prije: strah od ekološke katastrofe, globalnog zatopljenja, AIDS-a, SARS-a, itd.
Frank Furedi je profesor sociologije na Sveučilištu Kent u Velikoj Britaniji. Uz Ulricha Becka i Anthonyja Giddensa smatra se jednim od najznačajnijih suvremenih sociologa, čemu u prilog govori i podatak da je najcitiraniji sociolog u britanskim medijima. Dosad je objavio više od 15 knjiga, među kojima se posebice ističu Culture of Fear: Risk Taking and the Morality of Low Expectation (Continuum, 1997), Therapy Culture: Cultivating Vulnerability in an Uncertain Age (Routledge, 2003), The Politics of Fear. Beyond Left and Right (Continuum, 2005), Invitation to Terror. The Expanding Empire of the Unkown (Continuum, 2007).

UTORAK / 20. 5. 2008.
19.00-20.00 kino Europa
Razgovor o RAF-u
(uz konsekutivni prijevod s njemačkog jezika)
Karl-Heinz Dellwo, Gabriele Rollnik, Gerd Conradt
Moderator: Srećko Horvat
Sažetak: Nakon cjelodnevnog programa posvećenog »Njemačkoj jeseni« i onome što je dovelo do nje (studentski pokret '68-e, terorizam RAF-a, itd.), kao i projekcije dokumentarnih filmova Starbuck – Holger Meins i Stockholm-75, slijedi razgovor sa samim akterima tzv. »olovnih vremena«. Karl-Heinz Dellwo, o kojem je snimljen film Stockholm-75 je bivši RAF-ov terorist koji je u zatvoru proveo 20 godina, Gabriele Rollnik je njegova partnerica i bivša članica pokreta 2. Juni koja je u zatvoru provela 15 godina, a Gerd Conradt je redatelj filma Starbuck, koji je bio osobni prijatelj Holgera Meinsa. U razgovoru će biti riječi o nekim općenitim pitanjima »oružane borbe«, o tome kako i zašto se njemačka '68-a pretvorila u terorizam, kako na to doba gledaju sami sudionici, da li bi danas također učinili isto, itd.

UTORAK / 20. 5. 2008.
20.00-21.30 Arhitektonski fakultet, Velika dvorana
Neil Leach
Arhitekt kao fašist
(na engleskom jeziku)
Sažetak predavanja: U ovom provokativnom predavanju, Neil Leach će revidirati seriju predmeta iz njegove knjige The Anaesthetics of Architecture, u kontekstu recentne povijesti Balkana. Krećući od intrigantnog slučaja finskog arhitekta Marcoa Casagrandea, renomiranog projektanta koji je izlagao na Venecijanskom bijenalu, ali koji je također služio kao plaćenik u bošnjačko-hrvatskim trupama HVO-a, kao i provokativnih komentara Lebbeusa Woodsa s obzirom na rušenje Sarajeva, »arhitektura je rat, a rat je arhitektura«, Leach će ponuditi svjež pogled na odnos između arhitekture i fašizma.
Neil Leach je profesor Teorije arhitekture na Sveučilištu Brighton. Predavao je na Architectural Association, SCI-Arc, Columbia GSAPP, Dessau Institute of Architecture i Cornellu. Objavio je 15 knjiga, a trenutno završava knjigu pod naslovom The Politics of Space, koja će biti objavljena kod Routledgea. Od prijašnjih knjiga izdvajaju se Rethinking Architecture, The Anaesthetics of Architecture, Camouflage, itd.

SRIJEDA / 21. 5. 2008.
12.00-14.00 KIC
Karl-Heinz Dellwo
O RAF-u i naoružanoj borbi
(predavanje je na njemačkom uz konsekutivni prijevod Martine Horvat)
Sažetak predavanja: U svom predavanju jedan od najzanimljivijih bivših članova RAF-a osvrnut će se na vlastito iskustvo terorizma i oružane borbe, u kojem će pokušati odgovoriti i na vezu između '68-e u Njemačkoj i terorizma koji je doveo do tzv. »Njemačke jeseni«. Kako danas razumije svoju oružanu borbu? Da li je ona bila legitimna? Da li žali što je poduzeo takav radikalan čin i upao u ambasadu u Stockholmu, uzimajući taoce i završivši na čak 20 godina u zatvoru? Sve su to pitanja na koja će Dellwo pokušat dati odgovor. U sklopu festivala će 20. 5. biti prikazan dokumentarni film Stockholm-75 kao uvod u predavanje Dellwoa.
Karl-Heinz Dellwo jedan je od rijetkih bivših članova najpoznatije njemačke terorističke skupine RAF koji se danas ne libi javno govoriti o svojoj privatnoj i recentnijoj njemačkoj povijesti. Kao mladić radio je raznovrsne poslove, bio je pomorac, pomoćni radnik, poštar, itd. 1973. godine sudjeluje u skvoterskom pokretu u Hamburgu, gdje zauzima napuštenu zgradu i zbog toga provodi jednu godinu u zatvoru. 25. 4. 1975. zajedno s petero prijatelja, pod nazivom Komando Holger Meins, zauzima njemačku ambasadu u Stockholmu, tražeći da se iz nehumanih uvjeta iz zatvora Stammheim pusti 26 zatočenih pripadnika RAF-a, među njima Andreas Baader, Ulrike Meinhof kao i drugi predvodnici tzv. »prve generacije«. Karl-Heinz je osuđen na doživotni zatvor, a na slobodu je pušten točno nakon 20 godina, u proljeće 1995. godine. Danas živi s Gabriele Rollnik u Hamburgu, također bivšom teroristkinjom i pripadnicom pokreta 2. Juni, koja je u zatvoru provela 15 godina.

ČETVRTAK / 22. 5. 2008.
Kino Europa
u suradnji s časopisom i bibliotekom Tvrđa
12.00-13.00
Promocija knjige Pervertitov vodič kroz film, Tvrđa, 2008.
Sudjeluju: Slavoj Žižek, Srećko Horvat i Žarko Paić
18.00-20.00 Predavanje Slavoja Žižeka
Slavoj Žižek
Boj se bližnjega svog kao samoga sebe
(na srpsko-hrvatsko-slovenskom jeziku)
Sažetak predavanja: Oni koji su prošle godine imali, kao i oni koji nisu imali priliku slušati »diva iz Slovenije« u prepunom KIC-u, sigurno neće propustiti i ovaj jedinstveni događaj i perfomans najpoznatijeg suvremenog teoretičara psihoanalize i filozofa koji i dalje kontinuirano proizvodi provokativne i intrigantne teze. Jedna od takvih je i Žižekova teza da svoje bližnje možemo podnijeti jedino i tek onda kad su nam na određenoj distanci, čime se Žižek direktno suprotstavlja današnjoj ideologiji političke korektnosti i multikulturalizma. Prije predavanja, u 12.00 biti će predstavljena najnovija knjiga Pervertitov vodič kroz film, a poslije predavanja biti će prikazan film Johna Carpentera They Live! uz uvod Slavoja Žižeka.
Slavoj Žižek je jedan od najznačajnijih i najprovokativnijih filozofa današnjice. Objavio je više od 30 knjiga, među kojima The Sublime Object of Ideology, Looking Awry, The Indivisible Remainder, The Plague of Fantasies, Did Somebody Say Totalitarianism?, Repeating Lenin, itd. Na hrvatski je u posljednjih par godina prevedeno dosta Žižekovih djela, a uz Subversive Film Festival upravo je izašla i Žižekova najnovija knjiga Pervertitov vodič kroz film (Tvrđa, 2008.), koja sabire sve najvažnije neprevedene i neobjavljene Žižekove tekstove o filmu. Žižek je odnedavno postao i protagonist i vodič triju dokumentarnih filmova: The Pervert's Guide to Cinema (2006), Žižek! (2005) i The Reality of the Virtual (2004). Nedavno je dao i komentar za DVD-izdanje filma Djeca čovječanstva. Žižekov dolazak u Zagreb suorganiziran je od časopisa i biblioteke Tvrđa, čija će publikacija biti promovirana tokom Festivala.

PETAK / 23. 5. 2008.
12.00-14.00
Kino Europa
OKRUGLI STOL: '68, jučer, danas, sutra
Sudionici: Slavoj Žižek, Karl-Heinz Dellwo, Gabrielle Rollnik, Neil Leach i drugi
Moderator: Srećko Horvat
(na engleskom jeziku)
Sažetak okruglog stola: Na velikom okruglom stolu potkraj samog Subversive Film Festivala pokušat će se otvoriti niz pitanja i promišljanja o tome što je godina 1968. uopće značila, kako samim sudionicima, tako i nama iz današnje perspektive. Teorijski i praktički interesi sudionika okruglog stola već nagovješćuju veoma interesantnu i provokativnu raspravu, budući da se među njima nalaze filozof i arhitekt, kao i bivši teroristi i pripadnici RAF-a i pokreta 2. Jun. Okrugli stol će ujedno pokušati rezimirati dosadašnje dane Festivala, te dati jednu zaokruženu sliku o tome zašto uopće obilježavati 40. obljetnicu '68-e. Prostor kina Europe može primiti veliku publiku i jamči uzbudljiv podnevni događaj koji se ne smije propustiti – na jednom mjestu će se direktno sučeliti mišljenja i stavovi ljudi koji su na različite, a ponekad slične, načine involvirani u 1968., kao i suvremenu kritiku društvenih nepravdi i neoliberalizma.

SUBOTA /24. 5. 2008.
19.00-21.00
ERNESTO LACLAU & CHANTAL MOUFFE
1968. – Prema novom shvaćanju demokracije i političkog
(na engleskom jeziku)
Sažetak predavanja: Predavanje će se fokusirati na teorijska pitanja koja su se pojavila kao posljedica događaja 1968. širom svijeta. Laclau & Mouffe žele pokazati kako su ti događaji izazvali krizu tradicionalnog modela lijeve politike i kako su pokreti, povezani s tim događajima, pokrenuli niz problema koji su zahtijevali reformulaciju načina na koji shvaćamo ono političko.
Chantal Mouffe i Ernesto Laclau danas se u svijetu prepoznaju kao teorijski obnovitelji ideje ljevice. U tome smjeru protumačena je njihova temeljna i sad već slavna knjiga Hegemonija i socijalistička strategija: prema radikalnoj demokratskoj politici (1985.) koja je tradicionalni marksizam, nasukan u novim okolnostima, preobrazila u novu ideju politike. Ono što ovaj dvojac odbacuje jest prije svega klasični marksistički ekonomski determinizam , a primjenjujući poststrukturalističku teoriju uvodi nove načine opisa društvene stvarnosti. Budući da često surađuju s različitim društvenim pokretima i političkim strankama, njihove su ideje već nadahnule nekoliko bitnih demokratskih promjena. Takvu logističku pomoć Laclau je naime već ponudio i Chavezu u Venezueli te Moralesu u Boliviji kao njihov savjetnik.

Subversive Film Festival 2008.
Voditelj teorijskog programa: Srećko Horvat
Za sve medijske upite o gostima Festivala: Ivana Biočina / PR Festivala
091.546.9416
ivanabiocina@gmail.com

Poštovani,

zadovoljstvo nam je obavijestiti Vas da za dva tjedna počinje
SUBVERSIVE FILM FESTIVAL - HOMMAGE 1968.-oj

Glavni program održava se u kinu Europi od 18-24.5.2008.

SUBVERSIVE FILM FESTIVAL ove je godine posvećen 40-oj obljetnici svibanjske revolucije 1968.

• Subversive Film Festival kao i svaka subverzija u širem smislu odraz je materijalnih i duhovnih društvenih tenzija i sukoba i pokušaj dovođenja u pitanje autoriteta postojećih institucija ili sistema vrijednosti: subverzivno uvijek napada sve što kontrolira i želi zamijeniti nečim još neegzistirajućim i isključenim iz sistema raspodjele moći i užitka. Državne metode samozaštite i kontrole proizvodnje, komunikacije i distribucije drže subverzivne poruke nedostupnim širokim masama. Taj se problem tiče naročito filma jer je za njegovo prikazivanje potreban novac, tehnologija i specifičan prostor.

• Subversive Film Festival nije natjecateljski ni revijalni, nije niti umjetnički ni estetski. Subversive Film Festival je interdisciplinarni, hipertekstualni, transsubjektivni, politički pokušaj demistifikacije vizualnih tabua, analize najmoćnijih umjetničkih formi današnjice koje mijenjaju čovječanstvo na svjesnoj i nesvjesnoj razini, pokušaj kritike postojećeg vrijednosnog sistema i institucija u kontekstu znanosti, filozofije i moderne umjetnosti.

SUBVERSIVE FILM FESTIVAL- HOMMAGE 1968. čini pet tematskih cjelina:

1. Gosti festivala: Slavoj Žižek (Slovenija), Ernesto Laclau (Argentina), Chantal Mouffe (Belgija), Neil Leach (Engleska), Frank Furedi (Engleska), Brian Holmes (Francuska), Karl- Heinz Dellwo (Njemačka), Gabriele Rolnik (Njemačka), Gerd Conradt (Njemačka)

Osim filmova po izboru gostiju Festivala koje će publika imati prilike gledati u sklopu glavnog programa u Kinu Europa, svaki dan će na različitim mjestima u gradu (Kino Europa, KIC, Arhitektonski i Filozofski fakultet) biti održana predavanja i okrugli stolovi

2. Filmski program počinje od 14 sati i završava oko ponoći. Od 18.- 24. 05. imat ćemo priliku vidjeti 40-ak remek-djela svjetske kinematografije inspirirane studentskim i radničkim pobunama koje su obilježile 20. stoljeće i predodredile sadašnjicu, a kao poslasticu izdvajamo najuspješnija autorska ostvarenja: C. Markera, B. Bertoluccija, M. von Trotte, M. Jancoa, J. Nemeca, D. Makavejeva…

3. Na malim retrospektivama kultnih autora od 22-24 sata jedinstvena je prilika za filmove iz najradikalnijih faza: J.- L. Godarda, G. Deborda i grupe Zanzibar

4. Kao uvod u Subversive film festival biti će održan okrugli stol pod naslovom »Od kada imamo svoje države revolucija nije na vidiku« posvećen pitanjima '68-e u Hrvatskoj. Sudionici okruglog stola: Nebojša Popov (Beograd), Gajo Sekulić (Sarajevo), Želimir Žilnik (Novi Sad), Slobodan Šnajder (Zagreb), Andrea Zlatar (Zagreb), Petar Milat (Zagreb). KIC, 13.05. u 19 sati

5. Neposredno prije početka Festivala biti će održane umjetničke akcije i performansi priznatih hrvatskih umjetnika: Dalibor Martinis, Slaven Tolj, Igor Grubić

Za sve dodatne informacije molim Vas da kontaktirate:

Ivana Biočina / PR Festivala
Mobitel: 091.546.9416
E-mail: ivanabiocina@gmail.com

SUBVERSIVE FILM FESTIVAL organizira: udruga Bijeli Val
Direktor festivala: Nikola Devčić
Umjetnički direktorij: Dora Baras (film), Srećko Horvat (teorija)

Partneri: MSU, Goethe Institut, Multimedijalni Institut, Francuski kulturni institut, Tvrđa, WHW, KIC, Diskrepancija, Mađarsko veleposlanstvo, Češko veleposlanstvo
Generalni pokrovitelj: T-com Kulturist
Medijski pokrovitelji: Jutarnji list, Radio 101, Tportal, Zarez

Popis filmova: J.-L. Godard: Week End, 1967, 105’, J.-L. Godard: British Sounds, 1970, 58’, J.-L. Godard & J.-P. Gorin: Tout Va Bien, 1972, 95’ , J.-L. Godard & J.-P. Gorin: Letter to Jane, 1972, 52’
ZANZIBAR films: Pierre Clementi: Ce n‘est qu’un Début — la Révolution Continue, 1968, 23’, Daniel Pommereulle: Vite, 1969, 37’, Jackie Raynal: Deux Fois, 1968 72’, Philippe Garrel: Le Lit de la Vierge, 1969, 114’, Chris Marker & Mario Marret: A bientot j’espere, 1968, 43’, Groupe Medvedkin de Besancon: Classe de lutte, 1969, 37’, Collectif: Alain Resnais, J.-L. Godard, Chris Marker: Cine-tracts; 1969, 36’, Godard, Marker, Varda, Lelouch, W.Klein, Resnais, Ivens: Loin du Vietnam, 1967, 115’, Chris Marker (SLON): Le Fond de l’Air est Rouge, 1977, 240’, Agnes Varda: Black Panthers-Heuy!, 1968, 31,
Deutschland im Herbst, ed: Alexander Kluge; 1978, 123’, Margharete von Trotta: Die Bleierne Zeit, 1981, 106’, Jonas Mekas: The Brig, 1964, 68’, Pier Paolo Pasolini: Teorema, 1968, 105’, Fernando Solanas: Hora de los hornos, 1973, 260’, Miklos Jancso: The Round-Up (Ljudi bez nade), 1966, 90’, Gerd Conradt & Harmut Jahn: Starbuck – Holger, 2002, 90’, John Carpenter: They Live, 1988, 93’, 35mm, Dušan Makavejev: WR: Misterije organizma, 1971, 85’, Želimir Žilnik: Lipanjska gibanja, 1968, 11’, Želimir Žilnik: Rani radovi, 1969, 79’, T.G. Alea: Memories of Underdevelopment, Cu, 1968, 97’, Jan Nemec: Report on the Party and the Guests, 1966, 71’, Evald Schorm: Ordinary Courage, 1964, 85’, Nina Danino: Now I am Yours, 1993, 32’, David Aronowitsch: Stockholm – 75, 59’, Guy Debord: La Societe de Spectacle, 1973, 88’, Guy Debord: Sur le Passage de Quelques Personnes à Travers une Assez Courte Unité de Temps, 1959, 20’, Guy Debord: In Girum Imus Nocte et Consumimur Igni, 1978, 105’, Bernardo Bertolucci: Prima della Rivoluzione, 1964, 115’, Neewsreal Film Collective Collection