običaji
O inverznosti sodobnih fašistov in antifašistov
. Intervencije so krajši miselni posegi v aktualno družbeno tematiko. Intervencije, ki so na ravni svoje naloge, odlikuje argumentativna obravnava predmeta, ki ostaja znotraj okvira dane problematike.
Krajši komentar teze Tome Herberta da so si sodobni fašisti in antifašisti inverzni. Pre nekoliko dana sam, posle empiričke obzervacije nekoliko primjeraka, razvio vulgarno psihološku teoriju inverznosti fa i antifa odnosno čestog fenomena konvertitstva (kad ex-fa postaju antifa). Radi se prosto o tome, da su žene na levici lepše, znači ex-fa konvertiti konvertiraju se iz veoma banalnih razloga, ali najčešće očuvaju neke socijalne (i.e. sklonost bacanju kamenja) i konverzacionalne navike. Ponekad očuvaju i frizuru - u tom slučaju posluže se invencije tradicije i tvrde da su levičarski skinheadi oduvek postojali.
Ali, bez šale, takvo konvertitstvo je moguče (iako, iz već navedenih razloga, redje u obrnutom pravcu) baš zbog inverznosti koju pominješ - sklonosti, koju poseduje obojica pokreta, prema direktnoj akciji, koje arhetip je bas ulična tuča (teško je naći nešto konkretnije, praktičnije, realnije od dobre tuče). Druga zajednička karakteristika je nesposobnost definisati protivnika apstraktno (modus produkcije), pa se traže opet konkretni i realni protivnici (u svrhe već spomenute tuče), dakle ili gayi i Romi ili skini sami.