kritika politične ekonomije
Tegobe in veselja nekega Robinzona
. 150 let po nastanku Marxove Grundrisse, se Delavsko-punkerska univerza in partnerske organizacije vračamo k že nekoliko pozabljeni umetnosti kritike politične ekonomije.
Klasični ekonomski pristop vstopno točko svoje analize ąe zmeraj zvaja na racionalnega individuma, čigar počelo je maksimizacija lastne koristi. Dogma za katero se Marksu v uvodu h Grundrisse niti ne zdi vredno prelivati veliko črnila in jo zavrne na kratek a mojstrski način. Ta ista dogma še danes straši naokrog in na povsem neokusen način obvladuje prevladujoči ekonomski diskurz.
Marxov koncept kritike
. 150 let po nastanku Marxove Grundrisse, se Delavsko-punkerska univerza in partnerske organizacije vračamo k že nekoliko pozabljeni umetnosti kritike politične ekonomije.
Hoćemo li zaključiti da nema marksovske ili marksističke »političke ekonomije«, budući da Marx određuje svoj diskurs kao kritiku političke ekonomije? Poznato je da Marks radikalno kritikuje političku ekonomiju, ukoliko je njen pretpostavljeni objekt (zadovoljenje potreba, bogatstvo nacija, itd.) definisan ideološkim kategorijama modernog buržoaskog društva, odnosno vrednostima buržoaske politike prerušene, zarad ideoloških razloga, u nauku političke ekonomije: otuda Marxovo određenje političke ekonomije kao »buržoaske nauke« ekonomije. Na jednoj strani, dakle, »buržoaska nauka« ekonomije, na drugoj kritika političke ekonomije, za koju Marx kaže, u pogovoru za drugo nemačko izdanje »Kapitala«: »Ukoliko takva kritika [kritika političke ekonomije] uopšte zastupa neku klasu, može ona zastupati samo onu čiji je istorijski poziv da prevrne kapitalistički način proizvodnje i da potpuno ukine klase, dakle samo – proletarijat.«
Šta danas znači kritika političke ekonomije?
. 150 let po nastanku Marxove Grundrisse, se Delavsko-punkerska univerza in partnerske organizacije vračamo k že nekoliko pozabljeni umetnosti kritike politične ekonomije.
Do nedavno se govorilo o kraju ere poizvodnje (Bodrijar), ali i o kraju istorije (Fukujama). Odakle dalazi taj apokaliptičan ton? I šta on za nas danas znači? Da li je dovoljno reći da je u pitanju nova ideologija, ili je potrebno učiniti još nešto više kako bi se takvo stanje objasnilo? I ako bar malo vodimo računa o tom tonu, možemo li postaviti pitanje kako danas stoji stvar sa kritikom političke ekonomije?
Delo&Kapital, regulacija ter jugoslovansko samoupravljanje
. 150 let po nastanku Marxove Grundrisse, se Delavsko-punkerska univerza in partnerske organizacije vračamo k že nekoliko pozabljeni umetnosti kritike politične ekonomije.
Objekt naše raziskave bo dvojen: na eni strani se bomo lotili pregleda nekaterih teoretskih analiz jugoslovanskega samoupravnega socializma, nato pa jih bomo v drugem koraku dopolnili s (post)althusserjansko, točneje regulacionistično analizo.
Problem teorijske izgradnje znanja
. 150 let po nastanku Marxove Grundrisse, se Delavsko-punkerska univerza in partnerske organizacije vračamo k že nekoliko pozabljeni umetnosti kritike politične ekonomije.
Postavio bih pitanje problema teorijske izgradnje znanja o društvenim činjenicama kroz strukturalističku interpretaciju istorijskomaterijalističke problematike Marxovog dela, sa naglaskom na problem mišljenja politike.
Askeza, kapitalizam i kritički govor
. 150 let po nastanku Marxove Grundrisse, se Delavsko-punkerska univerza in partnerske organizacije vračamo k že nekoliko pozabljeni umetnosti kritike politične ekonomije.
Govor o askezi zauzima istaknuto mesto kod autora koje je Pol Riker nazvao „majstorima sumnje”. Askeza se pojavljuje kao volja za moć u analizama Genealogije morala, odnosno kao represivna desublimacija u jednom razumevanju psihoanalize. Naš je zadatak da odredimo mesto pitanja askeze u kritici političke ekonomije, s posebnim osvrtom na I knjigu Kapitala. Pre svega moramo videti da ovaj kritički govor ne interpretira askezu u opštoj povesti Zapada, već izrazito u jednoj povesnoj situaciji. Moramo da analiziramo i sam razlog zbog kojeg baš u slučaju Marksa nije posvećena pažnja problematici askeze. Reč je o predrasudi koja smatra da je naglašavanje važnosti askeze svojstveno samo Veberovoj analizi kapitalizma. Za razliku od ovog pristupa moramo drugačije da pročitamo i sam tekst Vebera, moramo se osloboditi od predrasude koja već unapred čita Protestantsku etiku i duh kapitalizma kao puki prigovor shvatanju baze i nadgradnje u istorijskom materijalizmu.