Materijalizam, idealizam, spekulacija

Materijalizam predstavlja specifičnu filozofsku topiku, topiku koja unutar sebe obuhvata jedno posebno mesto ili jednu posebnu ulogu. To je uloga onoga što, u poslednjoj instanci, determinira, a samo nije determinirano. Osim toga, to je uloga realnog, ili drugačije, onoga što nije svodivo na mišljenje/jezik, niti kao predmet mogućeg iskustva, niti kao ideja, niti kao efekt označavanja. Drugačije, materijalistička topika predviđa jedno mesto koje se ne može svesti na nešto subjektivno, objektivno ili na njihovu relaciju. Upravo tu ulogu, uzimajući u obzir sve idealističke obertonove, igrala je u Marksovom učenju ekonomija. Kao takva, ona je, kao društveno biće nesvodivo na mišljenje, u poslednjoj instanci determinirala društvenu svest, ali i političku instancu/praksu unutar jedne društvene formacije. Šta se dešava kada postmarksističke teorije, nasuprot tome, postuliraju autonomiju politike? Da li takav gest mora da dovede do promene odnosa između mesta u topici, i time do promene same topike? Da li se time, efektivno, ponovo postavlja idealistička topika? Da li bi simptom ponovnog iskrsavanja idealističke topike kod postmarksističkih mislilaca bila njihova preokupacija subjektom, i njihovo odbacivanje koncepta ideologije (materijalističke teorije subjekta)? Ako se potvrdno odgovori na ova pitanja, onda se može reći da postmarksističke teorije uvode jednu novu spekulativnu kripto-antropologiju. Problematični karakter te formacije ne bi ležao u njenoj spekulativnosti (tj. njenoj transcendentalnosti), već u njenom antropološkom karakteru. Posledično, kritički odgovor na postmarksističku spekulativnu kripto-antropologiju sastojao bi se u postulatu spekulativnog materijalizma.

Bibliografija:

Badiou A., L'être et l'événement, éd. Seuil, Paris, 1988., méditation quatre, méditation cinq
Brassier R., "Stellar Void or Cosmic Animal", Pli 10 (2000), pp. 200-216.
Brassier R., "Nihil Unbound: Remarks on Subtractive Ontology and Thinking Capitalism", in Hallward P. (ed. ), Think Again: Alain Badiou and the Future of Philosophy, Continuum, London – New York, 2004.

Darko Drašković je magistrirao filozofiju sa magistarksim radom na temu "Strukturalistički aspekti odnosa ideologije i jezika". U njegov domen interesovanja spadaju teorija ideologije, lingvistika, epistemologija i filozofija tehnike. Trenutno, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, piše doktorski rad na temu "Pojam mašine i automata u filozofiji rane moderne".