Marks Vs Prudon - "sva ova demokratija mi se gadi"
. 150 let po nastanku Marxove Grundrisse, se Delavsko-punkerska univerza in partnerske organizacije vračamo k že nekoliko pozabljeni umetnosti kritike politične ekonomije.
Rad će se kretati u prevashodno u sferi 19-vekovne socijalne (u najširem smislu) teorije, posebno ističući, slobodno rečeno, dijalog između Prudona i Marksa. Prema tome, u žiži interesa je tzv. „mladi Marks“, izvesni elementi Prudonove političke teorije, a pre svega je odlučujući aspekt „mobilizacije“ ova dva autora u „dnevno političkim“ pitanjima toga doba: sučeljavajući neke njihove predloge konkretnih političkih akcija u vremenu nakon 1848. Posebno ćemo istaći, kao ilustraciju, razliku u shvatanjima ova dva mislioca povodom revolucione prakse, te konkretnije- odnosa socijalne i političke revolucije.
Zapravo to će poslužiti tek kao uvod u „teorijski“ mnogo važniju razliku među njima u pogledu određenja vlasništva, mehanizama produkcije socijalne nejednakosti etc. S tog aspekta se kao najinteresantnije pokazuju „posledice“ i implikacije, koje su dovele do njihovog temeljnog „teorijskog“ razlaza, a koje proizilaze iz smisla ovih njihovih temeljnih određenja. Ideja je da se sagleda sa kojom snagom i do kojih instancija Marksova kritika zadire u Prudonovo shvatanje kapitalizma ne samo kao sistema proizvodnje, već pre svega sistema razmene! Na filozofskom nivou, mora se Prudonovo teoretizovanje dovesti u vezu sa Hegelovom filozofijom prava, a samu ovu vezanost Prudonovog projekta za hegelijanski shvaćene kategorije socijeteta, poenta je Marksovih najoštrijih kritika.