Marxov koncept kritike

Hoćemo li zaključiti da nema marksovske ili marksističke »političke ekonomije«, budući da Marx određuje svoj diskurs kao kritiku političke ekonomije? Poznato je da Marks radikalno kritikuje političku ekonomiju, ukoliko je njen pretpostavljeni objekt (zadovoljenje potreba, bogatstvo nacija, itd.) definisan ideološkim kategorijama modernog buržoaskog društva, odnosno vrednostima buržoaske politike prerušene, zarad ideoloških razloga, u nauku političke ekonomije: otuda Marxovo određenje političke ekonomije kao »buržoaske nauke« ekonomije. Na jednoj strani, dakle, »buržoaska nauka« ekonomije, na drugoj kritika političke ekonomije, za koju Marx kaže, u pogovoru za drugo nemačko izdanje »Kapitala«: »Ukoliko takva kritika [kritika političke ekonomije] uopšte zastupa neku klasu, može ona zastupati samo onu čiji je istorijski poziv da prevrne kapitalistički način proizvodnje i da potpuno ukine klase, dakle samo – proletarijat.«

Treba li onda Marxovu kritiku političke ekonomije shvatiti kao kritičku teoriju napisanu „s tačke gledanja proleterijata“ u smislu u kojem bi njena teorijska legitimnost bila suspendovana u odnosu na njenu političko-ideološku legitimnost? Poznato je, međutim, da Marx, odbacujući buržoasku ideju nauke političke ekonomije, ne odbacuje generalno rad ekonomista, Smitha, Ricarda itd., odnosno ne poriče da u njihovom radu ima određenih naučnih elemenata. Marks odbacuje ideološke pretpostavke buržoaske političke ekonomije izgrađujući, sa jedne strane, polje »čiste« ekonomije – dakle, kretajući se unutar kategorijalnog sklopa proizvodnje, potrošnje, raspodele, prometa – polje koje je, međutim, samo po sebi nesposobno da nas obavesti o konkretnoj stvarnosti bez posredovanja, sa druge strane, posebnih teorija načina proizvodnje, ali nužan za izlaganje ovih poslednjih. Drugim rečima, ako Marx konstituiše kritiku političke ekonomije, on to čini u striktnoj meri u kojoj konstituiše teoriju kapitalističkog načina proizvodnje, tj. teoriju političko-ekonomskog odnosa: upravo je načelo interferencije ekonomskog i političkog u kapitalističkom načinu proizvodnje načelo materijalističke analize, koja omogućuje kritiku društva (odnosa eksploatacije) i koja je uslov svakog normativnog predloga.

Koji je dakle smisao citiranih reči iz pogovora za drugo nemačko izdanje »Kapitala«? Ističući ovu razliku između „buržoaske nauke“ političke ekonomije i njene kritike sa proleterske pozicije, Marx istovremeno menja tradicionalni koncept kritike. Tradicionalni (racionalistički) koncept kritike imao je funkciju da suprotstavi istinu zabludi (iluzijama, predrasudama), razum iracionalnosti. Marxov materijalistički koncept kritike ukazuje na to da teorija izložena u »Kapitalu«, dakle teorija kapitalističkog načina proizvodnje koja sistem poima u odnosu njegove strukture spram njegove tendencije, ima samo strategijski domet: ona omogućava eksploatisanima da bolje odrede ono što ih ujedinjuje i ono što ih razdvaja, tendenciju njihovog konstituisanja u revolucionarnu snagu. Kritika je, dakle, neodvojiva – Marx ovde preuzima Machiavellijev gest – od stvarnog pokreta koji je utemeljuje, odnosno od borbe eksploatisane klase; u suprotnom bi se normativni predlog pretvorio u mit koji navodi na »teleologijski-revolucionarne« zaključke.

Reference:
1. K. Marx – F. Engels, Kapital, I knjiga, Dela, tom 21, Beograd, 1970, s. 19-25. [Pogovor drugom (nemačkom) izdanju].
2. L. Althusser, Marx dans ses limites, in: Écrits philosophiques et politiques, II, Stock/IMEC, 1995.
3. J. Bidet, Što da se radi s »Kapitalom«?, Naše teme, Zagreb, 1988.